Prošle nedelje, na godišnjoj konferenciji Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, govorio sam o značaju rodne ravnopravnosti. Rekao sam, da kao otac, želim da živim u svetu u kojem moje dve ćerke imaju iste mogućnosti da zablistaju kao i moj sin. U svetu u kojem se njihove sposobnosti i znanja prepoznaju i uvažavaju, kako bi mogle da pronađu posao koji vole i koji mogu da obavljaju dobro. Želim da živim u svetu u kojem će se ljudi prema njima ophoditi sa dobrotom i poštovanjem, a one će se, nadam se, isto tako ponašati prema drugima.
Danas, 25. novembra, ponovo razmišljam o tome, kada obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kada se ljudi širom sveta zalažu za društvo bez nasilja nad ženama i devojčicama.
Iskreno, zabrinut sam. Vidim kako internet oblikuje našu decu: kako podstiče štetno ponašanje i iskorišćava njihove slabosti. Vidim sadržaje koje algoritmi nameću mom šesnaestogodišnjem sinu, neželjeno i bez povoda. Mladićima se šalje poruka da su žrtve ‘kulturnih ratova’. Podstiču ih da koriste svoju snagu da kontrolišu žene i da dominiraju nad njima, a ne da ih štite.
Naš digitalni svet je do te mere polarizovan, da gubimo iz vida jednostavne istine: ženama i devojčicama je potrebna podrška i zaštita muškaraca i dečaka – i obrnuto.
Uglavnom, Srbija je bezbedna zemlja. Ljudi su srdačni i gostoljubivi. Bez brige dopuštam svojim ćerkama-tinedžerkama da samostalno istražuju Beograd.
Prema istraživanju iz 2022. koje je podržalo Ujedinjeno Kraljevstvo, samo 12% žena koje su doživele nasilje na javnim mestima izjavilo je da je prijavilo incident. Kao i u mnogim zemljama, prijavljivanje slučajeva i dalje predstavlja izazov, a i statistike o nasilju nad ženama i devojčicama nisu pouzdane. Organizacije za prava žena neumorno rade na prikupljanju verodostojnih podataka, a mi smo ponosni što ih u tome podržavamo.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, 17% žena u Srbiji doživelo je fizičko ili seksualno nasilje od partnera. Od kada sam došao ovde, pre dve godine, rastući broj femicida u Srbiji i regionu postao je ozbiljan problem. Prošle nedelje, u Mostaru, muškarac je proganjao ženu po gradu, a zatim je ubio u restoranu. Femicid nije posebno definisano krivično delo u srpskom zakonodavstvu. Međutim, za mnoge od nas, slučajevi žena koje ubijaju muškarci koji su ih navodno voleli i štitili su posebno tragični.
Naravno, to ne znači da su muškarci po svojoj prirodi pretnja ženama. Međutim, važno je razumeti da promene u kulturi i shvatanju muškosti mogu postati rizik, posebno u godinama kada se ličnost formira: tradicionalni ideali viteštva nestaju, a zamenjuje ih gruba kultura ‘mačizma’. Dečake uče da budu ‘opasni momci’, a ne dobri i nežni. Ova ‘toksična muškost’ nije opasna samo za žene i devojčice. Ti pritisci narušavaju zdravlje i dobrobit muškaraca – povećavaju rizik od samoubistava, pogoršavaju mentalno zdravlje i smanjuju uspeh u obrazovanju. Ta ‘toksična muškost’ je temelj iz kojeg može da se razvije ekstremni nacionalizam koji je region više puta gurnuo u međunacionalne podele i sukobe.
To stavlja dodatnu odgovornost na muškarce moje generacije – da svojim primerom pokažemo kakvo ponašanje želimo da naša deca usvoje. Samo se zajednički, u partnerstvu sa ženama, možemo suprotstaviti štetnim uticajima na mlade.
U Velikoj Britaniji istraživanja kažu: 90% žena smatra da bi muškarci trebalo da reaguju na neprimereno ponašanje, a 95% muškaraca smatra da je bezbednost žena zajednička odgovornost. To je ohrabrujuće, ali je tek početak.
Mnogi muškarci žele da budu ‘saveznici’ u ovoj ‘borbi’, ali ne znaju kako. Najpre, važno je da slušamo žene u svom okruženju, kako bismo razumeli šta im je najpotrebnije. Najčešće male stvari prave razliku, na primer, pružanje jednakih šansi ženama da ostvare svoj potencijal, reagovanje na seksizam kada ga vidimo ili čujemo, kod kuće ili na radnom mestu. Ukoliko imate decu, vaspitavajte ih da poštuju žene i devojčice. Ne možemo izolovati sinove od loših uticaja na internetu, ali možemo ih učiti pravim vrednostima kod kuće.
Kvalitetni materijali sa korisnim smernicama i primerima su dostupni na internetu, poput Beyond Equality ili Movember. Oni nude savete roditeljima i nastavnicima kako da pomognu dečacima da izgrade zdrave i pozitivne obrasce ponašanja za muškarce.
Ove godine, Britanska ambasada u Srbiji obeležiće 16 dana aktivizma protiv rodno-zasnovanog nasilja kroz niz aktivnosti: podršku organizacijama za prava žena, učešće na konferencijama na ovu temu, isticanje narandžaste boje u ambasadi i, najvažnije, kroz razgovore o ovoj temi.
Recite nam: šta za vas znači biti saveznik u borbi protiv nasilja nad ženama?