Britanija i Srbija: zajedno spašavamo živote

Zdravo!  Srpska reč za pozdrav zapravo znači da nekome želiš dobro zdravlje.  Svi želimo dobro zdravlje sebi, porodici i prijateljima.  U skoro svakoj zemlji na svetu, ekonomija i zdravstvo su konstantno dva pitanja koja su najvažnija građanima.  Ali, da li ste znali za bliske veze između Britanije i Srbije na polju zdravstva i medicine?

Priča počinje tokom Prvog svetskog rata.  Herojski otpor Srbije napadima Austrougarske 1915. Godine je inspirisao Britance, dok je vest o užasnoj epidemiji tifusa, koja će ubiti najmanje 160.000 ljudi, podstakla simpatije javnosti.  Ogromne sume novca donirane su „Srpskom potpornom fondu” u cilju finansiranja bolnica širom Srbije.  Dr Vilijam Hanter je bio pionir novih metoda dezinfekcije, uključujući i takozvano Srpsko ili Hanterovo bure, u cilju ograničavanja širenja bolesti.  Stotine britanskih dobrovoljaca – većinom Škotlanđanki – pohrlili su u Srbiju kao lekari, medicinske sestre, vozači hitne pomoći i bolničarke, nesebično rizikujući svoje živote da bi spasli hiljade drugih.  Neke su umrle zajedno sa svojim pacijentima i ovde su sahranjene.  Nedavno sam prisustvovao veoma dirljivoj svečanosti u Kragujevcu povodom obeležavanja 110 godina od smrti dr Elizabet Ros od tifusa.  Slične ceremonije održavaju se svake godine u Mladenovcu, Leskovcu, Bajinoj Bašti i Vranju.  Srbija ne zaboravlja one koji su nudili pomoć u najmračnijim danima.

Priča se nastavila kroz Drugi svetski rat.  Kraljevsko vazduhoplovstvo je formiralo posebnu formaciju sa jugoslovenskim osobljem, Balkansko vazduhoplovstvo, koje je imalo ključnu ulogu u evakuaciji nastradalih.  Kako je kasnije u svojim dnevnicima zabeležio bivši partizanski pukovnik Vladimir Dedijer: „Ovaj smeštaj ranjenika u Italiji pretstavljao je najveću pomoć koju smo mi u toku rata dobili od saveznika. To nije značilo samo sigurno spasavanje života naših ranjenih drugova, već i rasterećivanje naših jedinica koje su na taj način postajale daleko pokretnije. Nisu morale da daju drugove za nošenje ranjenika, za njihovo obezbeđenje, već su slobodno mogle da manevrišu.“

Medicinski kontakti nastavljeni su i u mirnodopskim uslovima kada je 1945. godine u Beograd stigla grupa britanskih plastičnih hirurga i anesteziologa da pomognu u lečenju brojnih vojnih veterana i civila koji su tokom rata zadobili deformitete.  Prvi tim gostiju iz UK je predvodio dr Patrik Šeklton, koga je u maju 1946. pratio dr Rasel Dejvis.  Ova dva čoveka s pravom se mogu smatrati začetnicima moderne anesteziologije u bivšoj Jugoslaviji.  Godinu dana nakon njihovog odlaska iz Beograda, anesteziologija je priznata kao samostalna subspecijalistička grana, a 1948. održani su prvi specijalistički ispiti.  Šeklton i Dejvis će kasnije inspirisati osnivanje Jugoslovenskog udruženja anesteziologa, i to posle susreta sa 26 jugoslovenskih kolega na 4. Svetskom kongresu anesteziologa u Londonu 1968.godine.  Njihovo nasleđe se može videti u izvanrednom radu koji anesteziolozi svakodnevno obavljaju ovde u Beogradu, i u bolnicama širom Srbije, umanjujući bolove pacijenata i spasavajući živote.

Danas, u 2025. godini, medicinska saradnja Britanije i Srbije ima brojne oblike.  Moja starija ćerka je nedavno imala manju operaciju na Institutu za majku i dete.  Njen hirurg, kao i njen anesteziolog usavršavali su se u bolnici Great Ormond Street (GOSH) u Londonu, verovatno najpoznatijoj pedijatrijskoj bolnici na svetu.  Oni su živ dokaz izuzetne, skoro 40 godina duge saradnje GOSH-a i Instituta, čiji je inspirativni katalizator i vođa doktorka Mila Stajević.  Prošle godine sam upoznao dva vodeća britanska hirurga iz GOSH-a koji su doputovali u Beograd kako bi izveli izuzetno složene dečije kardiohirurške zahvate.  Ovo je partnerstvo koje spašava živote.

Britansko-srpsko lekarsko društvo radi fantastičan posao povezivanja medicinskih stručnjaka iz obe naše zemlje i obezbeđivanja stipendija kako bi se omogućilo putovanje u Veliku Britaniju radi pohađanja kurseva i seminara.  Stalno upoznajem nove eminentne lekare srpskog porekla u Britaniji, koji su u vrhu svoje profesije. Vredne su pomena i redovne posete Srbiji britanskih medicinskih profesionalaca, koji dele iskust sa ovdašnjim kolegama.  Jedan konkretan primer je konferencija o kolorektalnoj hirurgiji koja se održava svake druge godine u Pančevu, odmah preko Dunava.  Odnosi koji su izgrađeni sa kolegama iz Velike Britanije u ovoj oblasti doveli su do toga da je program obuke za laparoskopiju u Srbiji organizovan tako da preslikava veoma uspešan model obuke u UK.

Takođe sam veoma zadovoljan što je 110 godina nakon što su prvi britanski lekari i medicinske sestre stigli u Srbiju, u jeku epidemije tifusa, naše partnerstvo u vojnoj medicini „živo i zdravo“.  Ove nedelje, general-major Tim Hodžets, bivši generalni hirurg u Oružanim snagama Ujedinjenog Kraljevstva, posetiće Srbiju kako bi održao predavanje na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu, gde je gostujući predavač.  Dve britanske vojnomedicinske delegacije su prošle godine posetile Srbiju zbog obuka u specijalizacijama od ratne hirurgije i toksikologije do anestezije.  Naši srpski prijatelji su takođe redovni gosti Velike Britanije –  medicinske sestre iz Srbije učestvuju na godišnjoj komemoraciji Florens Najtingel u katedrali Svetog Pavla, dok su srpski vojni lekari osvojili zapaženo drugo mesto na međunarodnom takmičenju vojnih veština, pobedivši čak i svoje britanske domaćine!

Na kraju, par reči o lekovima.  AstraZeneca je najveća kompanija koja je prisutna na Londonskoj berzi.  U raznim oblicima, oni su zapravo prisutni u Beogradu još od 1978. godine, godine mog rođenja.  Već 47 godina pomažu u spasavanju života i poboljšanju kvaliteta života hiljadama i hiljadama ljudi u Srbiji.  Posebno sam ponosan što je tokom pandemije COVID-a, za razliku od drugih proizvođača, AstraZeneca svoju vakcinu prodala Srbiji, ali i širom sveta, na neprofitnoj osnovu.  Zbog svega ovoga sam bio zaista oduševljen, što je ranije ovog meseca, tokom posete Dejvida Lamija ministra spoljnih poslova UK Srbiji, predsednik Vučić najavio planove za dodavanje novih, vodećih svetskih lekova AstraZeneca na listu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.  Nadam se da će ovo napraviti ogromnu i pozitivnu razliku za srpske pacijente i njihove porodice.

Pišem ovaj blog u Domu Elsi Inglis.  Rezidencija britanskog ambasadora u Beogradu je zvaničan naziv dobila po škotskoj lekarki (hirurgu), koja je tokom Prvog svetskog rata osnovala 14 bolnica u Srbiji.  Nadam se da će dr Inglis uskoro postati prva žena kojoj je dodeljena bronzana statua u centru Edinburga, njenog rodnog grada.  Kakva će to divna počast biti za ovo izvanredno partnerstvo u zdravstvu i medicini – partnerstvo staro preko 100 godina, koje i danas spašava živote.

Neka smo živi i zdravi.